ad> БЕЋКОВИЋ: Косово је Србија, а ко каже да није – за то је плаћен Пређи на главни садржај

БЕЋКОВИЋ: Косово је Србија, а ко каже да није – за то је плаћен

Академик Матија Бећковић сматра да Косово и Метохија ниjeсу изгубљени и поручује да га Срби не могу изгубити, јер је њихово и није им га нико дао.
Свjедоци смо како је то многима, прије двије-три деценије, изгледало једноставно или како су сви говорили – ништа лакше него да им то дамо, а како је вријеме пролазило видjело се да то није једноставно„, рекао је Бећковић.
Према његовим ријечима, кад је почела „ова прича“ мало ко је знао за Косово, а данас нема нико на свијету ко не зна.
И сад је оно постало, не само оно што је било, него пример за проблем који немамо само ми. Кад су рекли – то ће бити изузетак, преседан, нигде се више то неће поновити, одједном су они исти схватили да они то не могу зауставити ако се тај преседан успостави и други ће се на њега позивати„, рекао је Бећковић.
Он је додао да ће на тај начин бити извучен камен из темеља и да ће срушити цијели поредак.
Тако да је дошло дотле да су Американци који су то све и покренули рекли – ипак би требало да се договоре Срби и Албанци„, навео је Бећковић за Радио Београд.
Бећковић каже да то што на Косову и Метохији живи у већини неки други народ није никакав изузетак на земљиној кугли и да тога има колико хоћете.
Он наводи да и Кинеза има око 200 милиона у емиграцији и да они нигдје не траже да буду држава, него се зна гдје је Кина.
Можда бих могао да поједноставим за оне који говоре да је то наша земља, они то говоре о свом трошку, а они који говоре да није – они су за то плаћени„, наводи Бећковић.
Бећковић је указао на то да је Косово постало примјер за проблем који нема само Србија.
in4s.net

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир Прекопеча  припада  епархији шумадијској   Српске православне цркве , налази се у атару села  Прекопеча , поред већ