ad> МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Савремено човјечанство личи на гадаринског бјесомученика Пређи на главни садржај

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Савремено човјечанство личи на гадаринског бјесомученика

                                         (Митрополит Амфилохије) Фото: in4s.net


Високопреосвећени је истакао да и савремено човјечанство поново личи на оног гадаринског бјесомученика, јер се у њега уселио легион демона који управља земаљски народима који више брину о свом земаљском пролазном животу од онога што је вјечно и непролазно
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 4. новембра са свештенством Литургију у Цркви Светог Ђорђа у Ораховцу код Пераста, у једном од најстаријих храмова у Боки Которској.
Своју архипастирску бесједу владика Амфилохије је почео молитвом са Свете литургије „Запали у срцима нашим Господе свјетлост непролазне Твоје свјетлости“. Појаснио је да је Господ створио човјека да буде заједничар те свјетлости вјечне и непролазне а кроз њу и преко ње да буде заједничар живога Бога, зато је човјек и створен по лику и подобију Божијем:
„И човјек овдје на земљи кроз све своје науке и знања, чезне за том свјетлошћу. Има и свијетло човјековог ума, знања, али је то мало и пролазно, као што је и човјек пролазан. Само је оно достојно човјека што је вјечно, што је непролазно јер је човјек створен не за пролазност и ништавило, него за вјечни и непролазни живот.“
Говорећи о данашњој јеванђелској причи, Митрополит Амфилохије је истакао да је том Божанском свјетлошћу и силом, Господ исцјелио и гадаринског бјесомученика и из њега изагнао легион демона. Нагласио је да и демонска сила хоће заједницу па пошто није могла да остане у човјеку отишла је у крдо свиња. Док је бјесомученик одавао Христу поштовање због исцељења, остали Гадаринци су били љути на Њега што су се демонизоване свиње бациле у језеро. Подсјетио је да су они затражили од Господа да иде од њих:.
„И то што се догодило у Гадаринској земље, нажалост, то је нешто што се догађа у свој историји човјеков до наших времена. Умјесто да људи прихвате Њега као вјечну свјетлост и живот, као вјечну истину, љубав, као Бога свога и спаситеља, они жале за земаљским стварима, ништавним и пролазним, везујући се за њих, жале за крдом свиња и радије остају са свињама него ли са Господом.“
Високопреосвећени је истакао да и савремено човјечанство поново личи на оног гадаринског бјесомученика, јер се у њега уселио легион демона који управља земаљски народима који више брину о свом земаљском пролазном животу од онога што је вјечно и непролазно:
„Сва савремена цивилизација, првенствено некад хришћанских народа, она је у том правцу усмјерена данас. Па ево и овдје код нас у Црној Гори и шире то је главно усмјерење оних који управљају судбинама људи народа. Није то добро за нас, нашу дјецу, будућност. Овдје код нас, као што видите наши преци нијесу жртвовали свој живот свињској психологији и свињском менталитету него су се жртвовали за оно што је Божије, што је истинско. Ево, овај храм на овој Божијој стијени саграђен прије толико вјекова је свједочанство тога.“
Нагласио је да је овдје свјетлост лица Божијега обасјавала покољења читава и помолио се да Господ и у нашим срцима разгори огањ Божанске свјетлости како би свињска психологија која полако преовладава судбином овога свијета била исцијељена у нашем времену.
„Нека би легион демона који се усељава поново у човјечанство, као у гадаранског болесника, одлазио из људи и њихове савјести, људског ума и срца, да би је Божја свјетлост обасјала све људе и све земаљске народе као што је обасјавала и градитеље овога храма и све оне који су се кроз вјекове крштавали у име Оца и Сина и Духа Светога.“
Након Свете Литургије похрањене су земни остаци Мата Гопчевића, чије су кости пренијете из Аргентине у родни Ораховац.
Митрополит је казао да је и то једно од Божијих чуда, великих Христових чуда, којега се Мате удостојио да га данас похранимо и сахранимо овдје у гробље његових предака, да га обасјава свјетлост лица Божјега и овдје на овом мјесту као што је обасјавала и оне који су градили овај свети храм и који су уграђивали своје кости у ову дивну светињу.
„Ево Бог је благословио и Мата Гопчевића да из далеке Аргентине дође да овдје гдје је зрно клицом заметнуло ту и плодом почине. И то је једно од чуда која се догађају у нашим временима и сигурно једно од свједочанстава дјело или више дијела, да је Мата Гопчевића Бог удостојио послије толико времена да се опет се врати тамо гдје је рођен, гдје је настао, да овдје и плодом почине, заједно са Савом Кривокапићем. Заједно су и отишли у Аргентину а Господ их удостојио да се заједно и врате.“
Присутнима се обратио и Матов директни потомак, Лабуд Божов Гопчевић. Он је казао да је за овај данашњи чин захвалан највише Његовом високопреовештенству владици Амфилохију, рођаку свештенику Мому Кривокапићу, Мишу Кривокапићу који је као представник удружења наших исељеника у Аргентини помогао да се нађе његово почивалиште .
Мато Гопчевић је рођен 1880. године у Ораховцу од оца Тодора и мајке Стане, као пето дјете у породици. Попут многих Ораховчана 1915. нашао је уточиште у Аргентини гдје су му већ била два брата. Умро је 1957. године и послије 103 године налази свој вјечни мир поред својих родитеља у рођеном Ораховцу.
ИН4С, Митрополија

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир Прекопеча  припада  епархији шумадијској   Српске православне цркве , налази се у атару села  Прекопеча , поред већ