Високопреосвећени је истакао да и савремено човјечанство поново личи на оног гадаринског бјесомученика, јер се у њега уселио легион демона који управља земаљски народима који више брину о свом земаљском пролазном животу од онога што је вјечно и непролазно
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 4. новембра са свештенством Литургију у Цркви Светог Ђорђа у Ораховцу код Пераста, у једном од најстаријих храмова у Боки Которској.
Своју архипастирску бесједу владика Амфилохије је почео молитвом са Свете литургије „Запали у срцима нашим Господе свјетлост непролазне Твоје свјетлости“. Појаснио је да је Господ створио човјека да буде заједничар те свјетлости вјечне и непролазне а кроз њу и преко ње да буде заједничар живога Бога, зато је човјек и створен по лику и подобију Божијем:
„И човјек овдје на земљи кроз све своје науке и знања, чезне за том свјетлошћу. Има и свијетло човјековог ума, знања, али је то мало и пролазно, као што је и човјек пролазан. Само је оно достојно човјека што је вјечно, што је непролазно јер је човјек створен не за пролазност и ништавило, него за вјечни и непролазни живот.“
Говорећи о данашњој јеванђелској причи, Митрополит Амфилохије је истакао да је том Божанском свјетлошћу и силом, Господ исцјелио и гадаринског бјесомученика и из њега изагнао легион демона. Нагласио је да и демонска сила хоће заједницу па пошто није могла да остане у човјеку отишла је у крдо свиња. Док је бјесомученик одавао Христу поштовање због исцељења, остали Гадаринци су били љути на Њега што су се демонизоване свиње бациле у језеро. Подсјетио је да су они затражили од Господа да иде од њих:.
„И то што се догодило у Гадаринској земље, нажалост, то је нешто што се догађа у свој историји човјеков до наших времена. Умјесто да људи прихвате Њега као вјечну свјетлост и живот, као вјечну истину, љубав, као Бога свога и спаситеља, они жале за земаљским стварима, ништавним и пролазним, везујући се за њих, жале за крдом свиња и радије остају са свињама него ли са Господом.“
Високопреосвећени је истакао да и савремено човјечанство поново личи на оног гадаринског бјесомученика, јер се у њега уселио легион демона који управља земаљски народима који више брину о свом земаљском пролазном животу од онога што је вјечно и непролазно:
„Сва савремена цивилизација, првенствено некад хришћанских народа, она је у том правцу усмјерена данас. Па ево и овдје код нас у Црној Гори и шире то је главно усмјерење оних који управљају судбинама људи народа. Није то добро за нас, нашу дјецу, будућност. Овдје код нас, као што видите наши преци нијесу жртвовали свој живот свињској психологији и свињском менталитету него су се жртвовали за оно што је Божије, што је истинско. Ево, овај храм на овој Божијој стијени саграђен прије толико вјекова је свједочанство тога.“
Нагласио је да је овдје свјетлост лица Божијега обасјавала покољења читава и помолио се да Господ и у нашим срцима разгори огањ Божанске свјетлости како би свињска психологија која полако преовладава судбином овога свијета била исцијељена у нашем времену.
„Нека би легион демона који се усељава поново у човјечанство, као у гадаранског болесника, одлазио из људи и њихове савјести, људског ума и срца, да би је Божја свјетлост обасјала све људе и све земаљске народе као што је обасјавала и градитеље овога храма и све оне који су се кроз вјекове крштавали у име Оца и Сина и Духа Светога.“
Након Свете Литургије похрањене су земни остаци Мата Гопчевића, чије су кости пренијете из Аргентине у родни Ораховац.
Митрополит је казао да је и то једно од Божијих чуда, великих Христових чуда, којега се Мате удостојио да га данас похранимо и сахранимо овдје у гробље његових предака, да га обасјава свјетлост лица Божјега и овдје на овом мјесту као што је обасјавала и оне који су градили овај свети храм и који су уграђивали своје кости у ову дивну светињу.
„Ево Бог је благословио и Мата Гопчевића да из далеке Аргентине дође да овдје гдје је зрно клицом заметнуло ту и плодом почине. И то је једно од чуда која се догађају у нашим временима и сигурно једно од свједочанстава дјело или више дијела, да је Мата Гопчевића Бог удостојио послије толико времена да се опет се врати тамо гдје је рођен, гдје је настао, да овдје и плодом почине, заједно са Савом Кривокапићем. Заједно су и отишли у Аргентину а Господ их удостојио да се заједно и врате.“
Присутнима се обратио и Матов директни потомак, Лабуд Божов Гопчевић. Он је казао да је за овај данашњи чин захвалан највише Његовом високопреовештенству владици Амфилохију, рођаку свештенику Мому Кривокапићу, Мишу Кривокапићу који је као представник удружења наших исељеника у Аргентини помогао да се нађе његово почивалиште .
Мато Гопчевић је рођен 1880. године у Ораховцу од оца Тодора и мајке Стане, као пето дјете у породици. Попут многих Ораховчана 1915. нашао је уточиште у Аргентини гдје су му већ била два брата. Умро је 1957. године и послије 103 године налази свој вјечни мир поред својих родитеља у рођеном Ораховцу.
ИН4С, Митрополија
Коментари
Постави коментар