ad> ОВО НАС НИСУ УЧИЛИ: Четници ослободили 34 града Пређи на главни садржај

ОВО НАС НИСУ УЧИЛИ: Четници ослободили 34 града

  • Од 1941. до 1944. четници под вођством генерала Драже Михаиловића ослободили су 34 града у Србији, БИХ и Црној Гори, а послератна, комунистичка литература те акције приписивала је партизанима иако су они у то вријеме били у НДХ, а њихово присуство у Србији и Црној гори било је на нивоу статистичке грешке
Скоро пола вијека комунистичка идеологија проглашавала је само партизане ослободиоцима и борцима против окупатора. За Југословенску војску у отаџбину (четнике) били су резервисани термини издајника, сарадника окупатора и ратних злочинаца. У Црној Гори и данас влада таква слика, али вријеме је да се и овдје саопшти нешто што нас нико није учио, односно што је скривано од нас.
Наиме, партизани су градове ослобађали већином крајем рата, и то након септембра 1944. године, и то након продора Црвене армије. Међутим, од 1941. до 1944. четници под вођством генерала Драже Михаиловића ослободили су 34 града у Србији, БИХ и Црној Гори, а послератна, комунистичка литература те акције приписивала је партизанима иако су они у то вријеме били у НДХ, а њихово присуство у Србији и Црној гори било је на нивоу статистичке грешке. У овом тексту наводимо имена 34 града које су ослободили четници. Истина о томе највише је заслуга Милослава Самарџића, уредника и директора Издавачке куће  „Погледи“. Ти подаци се могу провјерити у литератури и о томе постоји обимна архивска грађа, како у домаћим тако и страним архивима. Уз то и према аутентичним сликама из Другог светског рата, које је у својим књигама објавио Милослав Самарџић, види се како припадници четничког покрета улазе у ослобођена мјеста од Немаца, широм Србије.
Овој је списак градских насеља која су четници ослободили од Немаца:
1. Лозница (31. август 1941)
2. Богатић (1. септембар 1941)
3. Крупањ (4. септембар 1941)
4. Бања Ковиљача (6. септембар 1941)
5. Горњи Милановац (29. септембар 1941)
6. Чачак (1. октобар 1941)
7. Страгари (4.октобар 1941)
8. Љубовија (октобар 1941)
9. Пријепоље (12. септембар 1943)
10. Прибој (12. септембар 1943)
11. Зворник (17. септембар 1943)
12. Бања Ковиљача (17. септембар 1943)
13. Бијело Поље (септембар 1943)
14. Рудо (18. септембар 1943)
15. Брза Паланка (18. септембар 1943)
16. Љубовија (30. септембар 1943)
17. Бајина Башта (30. септембар 1943)
18. Нова Варош (октобар 1943)
19. Вишеград (5. октобар 1943)
20. Чајетина (10.октобар 1943)
21. Рогатица (14. октобар 1943)
22. Мајданпек (26. август 1944)
23. Кучево (28. август 1944)
24. Лесковац (31. август 1944)
25. Власотинце (31. август 1944)
26. Сврљиг (2. септембар 1944)
27. Кадина Лука (2. септембар 1944)
28. Лазаревац (3. септембар 1944)
29. Подлугови (10. септембар 1944)
30. Бреза (11. септембар 1944)
31. Пљевља (септембар 1944)
32. Ражањ (октобар 1944)
33. Варварин (октобар 1944)
34. Крушевац (14.октобар 1944)
Царса

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир Прекопеча  припада  епархији шумадијској   Српске православне цркве , налази се у атару села  Прекопеча , поред већ