ad> Освјештан реконструисани споменик борцима на Жепи Пређи на главни садржај

Освјештан реконструисани споменик борцима на Жепи

На мјесном гробљу у мјесту Љубогошта у општини Пале данас је освештано реконструисано спомен-обиљежје борцима погинулим на Жепи 4. јуна 1992. године.
Предсједник општинске Борачке организације Михајло Парађина рекао је новинарима након освештања споменика да је у заједничкој гробници на мјесном гробљу сахрањено девет погинулих бораца, а мало изнад њих још три борца који су појединачно сахрањени јер су били идентификовани.
Он је истакао да је страдање бораца Војске Републике Српске /ВРС/ на Жепи најтрагичнији догађај у новијој историји Пала, те подсјетио да је у једном дану, упркос договору који је постојао са муслиманском страном, на једном задатку погинуло 45 припадника ВРС.
Према његовим ријечима, и поред договора који су постојали, показало се да се вјековном непријатељу није могло вјеровати, јер су направили запреке и на подмукао и кукавички начин напали српску колону, која је ишла да обезбиједи неопходна средства за припаднике ЈНА који су обезбјеђивали релеј на репетитору Зловрх.
Парађина је нагласио да је 4. јуни 1992. године трагичан дан који се треба обиљежавати као значајан датум одбрамбено-отаџбинског рата, у знак сјећања на огроман број жртава које су пале за Републику Српску, као највриједнију тековину.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да је најмање што је локална заједница могла учинити то што је учествовала у реконструкцији спомен-обиљежја за девет палих бораца са овог локалитета на подручју Жепе.
„Најмање што можемо да урадимо јесте да ми својим дјелом будемо какви треба да будемо – у духу Републике Српске и њеног очувања“, истакао је Југовић.
Бранка Вуковић, супруга погинулог борца на Жепи Момчила Вуковића, испричала је да је четири дана послије трагедије на Жепи изгубила и брата Петра Пандуревића, који је настрадао у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.
Освештењу реконструисаног спомен-обиљежја на мјесном гробљу у Љубогошти присуствовали су представници Борачке организације општине Пале, руководство општине Пале, породице погинулих бораца, представници јавног и политичког живота као и мјештани.

Извор: СРНА

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић