ad> Освјештан реконструисани споменик борцима на Жепи Пређи на главни садржај

Освјештан реконструисани споменик борцима на Жепи

На мјесном гробљу у мјесту Љубогошта у општини Пале данас је освештано реконструисано спомен-обиљежје борцима погинулим на Жепи 4. јуна 1992. године.
Предсједник општинске Борачке организације Михајло Парађина рекао је новинарима након освештања споменика да је у заједничкој гробници на мјесном гробљу сахрањено девет погинулих бораца, а мало изнад њих још три борца који су појединачно сахрањени јер су били идентификовани.
Он је истакао да је страдање бораца Војске Републике Српске /ВРС/ на Жепи најтрагичнији догађај у новијој историји Пала, те подсјетио да је у једном дану, упркос договору који је постојао са муслиманском страном, на једном задатку погинуло 45 припадника ВРС.
Према његовим ријечима, и поред договора који су постојали, показало се да се вјековном непријатељу није могло вјеровати, јер су направили запреке и на подмукао и кукавички начин напали српску колону, која је ишла да обезбиједи неопходна средства за припаднике ЈНА који су обезбјеђивали релеј на репетитору Зловрх.
Парађина је нагласио да је 4. јуни 1992. године трагичан дан који се треба обиљежавати као значајан датум одбрамбено-отаџбинског рата, у знак сјећања на огроман број жртава које су пале за Републику Српску, као највриједнију тековину.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да је најмање што је локална заједница могла учинити то што је учествовала у реконструкцији спомен-обиљежја за девет палих бораца са овог локалитета на подручју Жепе.
„Најмање што можемо да урадимо јесте да ми својим дјелом будемо какви треба да будемо – у духу Републике Српске и њеног очувања“, истакао је Југовић.
Бранка Вуковић, супруга погинулог борца на Жепи Момчила Вуковића, испричала је да је четири дана послије трагедије на Жепи изгубила и брата Петра Пандуревића, који је настрадао у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.
Освештењу реконструисаног спомен-обиљежја на мјесном гробљу у Љубогошти присуствовали су представници Борачке организације општине Пале, руководство општине Пале, породице погинулих бораца, представници јавног и политичког живота као и мјештани.

Извор: СРНА

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир Прекопеча  припада  епархији шумадијској   Српске православне цркве , налази се у атару села  Прекопеча , поред већ