ad> Генерал Лазаревић: Рат против СРЈ вођен са два континента Пређи на главни садржај

Генерал Лазаревић: Рат против СРЈ вођен са два континента

На штанду Министарства одбране и Војске Србије на Сајму књигa данас је представљена књига „Приштински корпус 1998—1999. — сведочења ратних команданата“ из едиције „Ратник“.
Генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, тада командант Приштинског корпуса, захвалио је Министарству одбране што је омогућило да едиција „Ратник“, едиција истине и незаборава, угледа светлост дана, саопштило је Министарство одбране Србије.
Говорећи о књизи, генерал Лазаревић је нагласио да је неопходно добро разумети ситуацију на Космету 1998. године, појашњавајући да је јединица којом је командовао већ тада водила рат против шиптарских терориста.
„Ратне 1999. године Приштински корпус се налазио у стратегијској клопци. Тада је почео један од најасиметричнијих ратова досад вођених у историји ратовања, јер је рат са два континента вођен против СР Југославије, у којем је НАТО користио најсавременије наоружање, јаку пропаганду и психолошко ратовање“, рекао је генерал Лазаревић.
Он је истакао да, иако је идеја агресора била да за свега три до четири дана сломи отпор Војске Југославије, убије 20.000 хиљада припадника Приштинског корпуса, пороби Србију и понизи српски народ, то му није пошло за руком.
„Задаци Приштинског корпуса били су сачувати живу силу и ратну технику од уништења, бранити и одбранити државну границу и интегритет СРЈ на фронту од 251 километар, угушити терористичку побуну на територији Косова и Метохије и сачувати народ од терора шиптарских терориста. Те готово немогуће задатке, припадници Приштинског корпуса успели су да изврше у најтежим условима“, рекао је генерал Лазаревић, нагласивши да је поносан на своју јединицу што је у томе успела, а да је непријатељ имао ефикасност само у уништавању симулатора и лажних мета, а не стварне ратне технике.
Генерал Лазаревић је, уз све присутне, међу којима су били многи његови саборци, још једном прошао ходницима сећања и прошао кроз свој ратни дневник, апострофирајући оне дане када су се одвијале најжешће борбе, додајући да је наша војска на Косову и Метохији доказала да има душу, сачувала је образ и чинила добра дела. Та и таква војска успела је да одбрани слободу наше земље.

Према речима генерал-потпуковника у пензији Младена Ћирковића, у то време команданта 15. оклопне бригаде у саставу корпуса, правовремене одлуке команде Приштинског корпуса у погледу измештања јединица из касарни, стварања повољних формацијских састава ван мирнодопских локација на просторима који су значајни са становишта доминације, омогућиле су да се избегне „хрватски сценарио“ и да јединице буду блокиране у касарнама. Захваљујући томе, нагласио је Ћирковић, јединице Приштинског корпуса биле су оперативне и мобилне.
„Међународни фактор је био тај који је припремио територију Косова и Метохије за бомбардовање, враћањем јединица у касарне и на мирнодопску формацију“, рекао је генерал Ћирковић и нагласио да је Приштински корпус, упркос томе, успео да радњама и поступцима сачува људе и технику, јер је почетак бомбардовања дочекан са расељеним средствима и ван касарни.
„Стално у покрету, ослоњени на себе, варајући непријатеља и наводећи га на погрешан пут, свели смо губитке на минимум“, рекао је генерал Ћирковић и подсетио да је бригада којом је командовао имала велики број гломазне технике, која је била добро маскирана и на тај начин сачувана.
Он је посебно истакао улогу, пожртвованост и оданост својој држави војника на одслужењу војног рока, који су јуначки издржали све ратне напоре и заслужују свако поштовање.
Генерал Ћирковић је нагласио да едиција „Ратник“ заслужује сваку пажњу и похвалу, јер омогућава да се истина чује непосредно од учесника тих дешавања.
Пуковник у пензији Горан Јефтовић био је на истуреном командном месту Приштинског корпуса са превасходним задатком обезбеђења и одбране државне границе.
„Истурено командно место имало је задатак да обједини дејства свих војних јединица, да омогући координацију са МУП-ом и да одговори на све покушаје непријатеља који су долазили из правца Албаније. Тимским радом осмислили смо систем линијског и дубинског обезбеђења границе у миру, што је било од изузетне важности за догађаје који су уследили током агресије 1999. године и успех у очувању комуникације и одбране границе“, рекао је Јефтовић.
Директор Института за новију историју др Миле Бјелајац, рецензент књиге, истакао је да је, као историчар и човек који је проживео све то, дубоко уверен да едиција „Ратник“ даје важан допринос потпунијем разумевању недавне прошлости и приближава нас прецизнијим сазнањима, тачној хронологији и многим ситнијим садржајима који демаскирају једну велику реторичку фарсу намењену прикривању неуспеха непријатеља да оствари своје геополитичке циљеве.
***
Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић