ad> Патријарх Иринеј у посети Хиландару Пређи на главни садржај

Патријарх Иринеј у посети Хиландару


Патријарх Иринеј налази се у званичној посети Светој Гори.
Патријарх је прво посетио Кареју, административно седиште Свете Горе, где су га свечано дочекали и пријем му приредили чланови Свете епистасије (Светогорске владе) и гувернер Свете Горе Константинос Димча, јавила је телевизија „Храм“.
Иринеј се потом упутио ка Светој српској царској лаври — Манастиру Хиландару, где га је дочекао игуман архимандрит Методије са хиландарским монасима и ходочасницима који тренутно бораве у тој светињи.
Патријарх српски обишао је обновљени Манастирски конак, а након тога уследило је вечерње богослужење. Иринеј је потом целивао мошти.
Иринеј је у Цркви Ваведења Пресвете Богородице служио свету архијерејску литургију, којој је присуствовао велики број ходочасника који су дошли у посету Хиландару и на поклоњење чудотворној икони Богородице Тројеручице.
***
Извор:Спутњик

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић
Постави коментар
Прикажи све

МАНАСТИР СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА НА СВЕТОЈ ГОРИ

Манастир Светог Пантелејмона такође познат као Русикон је један од 20 „главних“ манастира на Светој гори. Традиционално се сматра „руским“, иако састав монаха је постао претежно руски тек у последњем кварталу XIX века, када је стављен под управу Руске цркве и руског цара што је трајало до почетка Првог светског рата. Панталејмон је рангиран као 19-ти манастир у хијерархији Свете горе. Првобитно руско монашко насеље на Светој гори у XI веку је било признато као посебан манастир. У време татарско-монголског ропства Русије већина монаха били су Грци и Срби. Крајем XV и почетком XVI века у манастиру су живели углавном Срби,о чему сведочи преписка управе манастира са властима у Москви из тог времена. У XVIII веку манастир је пао у тако тешлко стање тако да су 1726. године у њему остала само два руска и два бугарска монаха. Године 1735. манастир је проглашен грчким. Манастир је обновљен и поново постао руски 1830. године доласком јеромонаха Аниките. Манастир је био под покровитељс...
Постави коментар
Прикажи све