ad> Преминула Милена Дравић Пређи на главни садржај

Преминула Милена Дравић

Глумица Милена Дравић преминула је ноћас после тршке болести у 79. години у Београду.
Милена Дравић, једна од најпознатијих српских и југословенских глумица, рођена је 5. октобра 1940. у Београду.
Похађала је основну школу „Јанко Веселиновић“ у Душановој улици, а потом уписала Прву мушку гимназију.
Глумила је у преко сто филмских остварења. Популарност јој је донела сарадња са Љубишом Самарџићем.
Најпознатије улоге остварила је у филмовима „Прекобројна“, „Јутро“, „Козара“, „Битка на Неретви", „Љубавни живот Будимира Трајковића", „Рад на одређено време“, „Мој тата на одређено време", „Секула се опет жени", „Није лако са мушкарцима" и „Зона Замфирова“.
Позната је и као учитељица из култне серије „Приче из Непричаве“, Вера из “Полицајца са Петловог брда“, затим као Вукосава Петровић и Споменка из ТВ комедија „Позориште у кући“ и „Луд, збуњен, нормалан“.
Са својим трећим супругом и колегом Драганом Николићем је од 1972. до 1974. водила популарни шоу програм „Образ уз образ“.
Милена је често играла самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, била је и пионир и ексцентрична јунакиња филмова црног таласа, а великим делом на успеху у каријери дугује и романтичним комедијама у којима је глумила уз Љубишу Самарџица.
Дравићева је добитница Награде за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу, специјалне награде Златна ружа на Филмском фестивалу у Венецији, најпрестижнијих српских награда Добричин прстен и „Жанка Стокић“ за целокупан допринос југословенској и српској кинематографији, награде „Јоаким Вујић“, награде Павле Вуисић на Филмским сусретима у Нишу, четири Златна ћурана на Данима комедије у Јагодини и чак рекордних десет Златних арена на Филмском фестивалу у Пули.
***
Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...