У Америци је те 1862. године већ увелико буктао грађански рат. Иако су борбе током 19861. и 1862. године биле поприлично нерешене, Унија, односно северњаци су се бојали да би Велика Британија и Француска, које су отворено подржавале снаге Југа, могле да се умешају у рат и тиме одиграју пресудну улогу.
Наиме, Британци и Французи су подржавали Конфедеративне државе које су се отцепиле, не желећи да укину робовласништво, што је Републиканска странка, на челу са Абрахамом Линколном, желела да примени на читавој територији Сједињених Држава.
Снаге Југа су у то време имале јаку флоту, коју су куповале управо од Британаца. Север практично није имао флоту која би могла да заштити важне луке, али је тада влада руског императора Александра Другог одиграла важну улогу, пруживши конкретну помоћ администрацији Абрахама Линколна.
Управо тог тренутка почиње прича о једном од најупечатљивијих момената у историји руско-америчке сарадње, објашњава за Спутњик Александар Кубишкин, професор на катедри за америчке студије Санктпетербуршког државног универзитета.
У знак подршке северним државама, Русија је послала две ескадриле — једну у Сан Франциско, а другу у Њујорк. На руским бродовима је било више од 170 топова, што је била прилично озбиљна војна сила. Ескадриле су биле размештене у две луке око Њујорка и Сан Франциска, чиме су фактички покриле и пацифичку и атлантску обалу, спречивши могуће акције британске флоте против северних држава, наводи он.
Они су тамо боравили око три месеца, почев од октобра 1863. године, и то је одиграло веома важну улогу у јачању руско-америчких односа. Руске морнаре су срдачно дочекивали, иако не треба занемарити и значајан допринос Александра Бодиска, тадашњег руског амбасадора у Вашингтону, који био веома популарна дипломатска фигура у САД.
Тиме је, према речима Кубишкина, Руска империја иступила против Велике Британије и Француске, односно против политике подршке робовласничком систему и државама које су се за то залагале.
Иначе, руски морнари су се изузетно добро понели, а Американци су то дуго памтили, поготову на западу земље, јер је у том тренутку у Сан Франциску избио огроман пожар. Наиме, у ноћи тог 23. октобра 1863. године букнуо је пожар који је претио да сравни цео град са земљом. Ватрогасци нису успевали да изађу на крај са ватром, а покварило се и неколико битних ручних пумпи за воду.
Међутим, у том тренутку на чамцима је пристигло 400 руских морнара који су са собом понели сву опрему за гашење пожара коју су имали на бродовима. Они су свим снагама помагали америчким ватрогасцима, те су заједничким напорима успели да локализују ватру и на крају и да је угасе.
У борбама против пожара је погинуло шест руских морнара, међу којима и адмирал Андреј Попов. Он је предводио ту пацифичку ескадрилу сачињену од четири корвете — „Богатир“, „Калевала“, „Ринда“, „Нови“ и два клипера — „Абрек“ и „Гајдамак“. Морнари су потом сахрањени на гробљу на Мер Ајленду, где им се и дан-данас сваке године одаје пошта.
„Јасно је да је било различитих ситуација, али то што су руски морнари учествовали у гашењу великог пожара у Сан Франциску и том приликом били у интензивном контакту са локалним становништвом — то је историјска чињеница, али и драга успомена која се преноси на нове генерације међу Американцима. И у Њујорку и Сан Франциску памте ове догађаје. И у школама се помиње, мада не превише детаљно“, оцењује он.
Но, вратимо се на даљи развој грађанског рата. Управо се те 1863. године догодила и једна од највећих и најкрвавијих битака —Битка код Гетисбурга. Битка се завршила неуспехом снага Југа под командом генерала Роберта Лија, једног од најзначајнијих војних заповедника у историји САД, и сматра се прекретницом рата, оцењује Кубишкин.
После тога се, наставља он, ток рата значајно променио — северњаци су кренули ка југу да би 1865. године јужњаци су били приморани на капитулацију.
„Руска ескадрила је својим присуством спречила Британце да посредно достављају помоћ јужњацима и да организују блокаду лука. То је веома важан фактор, а Руси су, ако не спасли, онда макар у великој мери подржали Федералну владу и то у кључном тренутку, што је потом отворено признао и сам председник САД Абрахам Линколн“, закључује Кубишкин.
***
Спутњик
Коментари
Постави коментар