ad> Последња 24 часа Че Геваре Пређи на главни садржај

Последња 24 часа Че Геваре

Пре 51 годину, 9. октобра 1967. године убијен је један од најпознатијих револуционара свих времена, командант Ернесто Че Гевара.
Како су изгледала последња 24 часа живота доктора, Аргентинца, кубанског револуционара, који је одмах после смрти постао икона поп културе?
Вратимо се у 8. и 9. октобар те 1967. године.
Након што је, заједно с Фиделом Кастром, победио на Куби, велики револуционар је поставио себи нови задатак и мисију — борбу против политичких режима које је мрзео, где год да се они налазили. Следећа станица на којој је требало да започне побуну била је Боливија.
Међутим, започевши нову револуцију, Че је направио кардиналну грешку — расположење локалног становништва на самом лицу места било му је тотална непознаница. Неколицина локалних сељака била је спремна да се одрекне свега због герилског начина живота, али то није било довољно. Чак ни са локалним Индијанцима Ернесто није могао да постигне скоро никакав договор.
Јединица боливијских ренџера, која је ујутру 8. октобра почела да трага за логором Че Геваре, почела је да претражује дуги шумским кањон обрастао густим грмљем. Око 13 часова извиђачка чета је налетела на герилце.
8. октобар, 13.00
Јединица капетана ренџера Гарија Прада била је прва која је открила и отворила ватру на Чеове партизане. Једна група их је везала ватром, а друга се брзо пребацила на врх кањона. Че Геварина група се нашла под унакрсном ватром. Сâм командант је решио да се бори до последњег.
8. октобар, 14:00
Командант је рањен. Непријатељ се сасвим приближио. Капетан боливијске војске Гари Прадо везао је Че Геварине руке својим опасачем.
8. октобар, 15:30
Војници су остали са Че Геваром на дну кањона. Потпуковник боливијске војске Андреас Селич поносно је рекао заробљенику: „Наша војска није оно што сте мислили.“
8. октобар 17:00
Селич је послао Чеа у пратњи неколико официра и војника у Ла Игуеру, сеоце од 17-18 кућа које се налазило у близини кањона. Тамо је Ел Команданте закључан у канцеларији локалне школе.
8. октобар 20:00
Андреас Селич је покушао да разговара са заробљеником, али је Че почео да агитује за социјалистички систем. Одлучили су да одложе разговор до јутра.
9. октобар, 07:30
Следећег јутра, хеликоптер је слетео у Ла Игуеру. Из њега су изашли пуковник боливијске војске Зентено Анаја и специјални агент ЦИА Феликс Родригез. Кубанац који се борио против Кастра и Че Геваре током револуције на Куби, много пута се суочавао са њим. Сада су се стари противници срели и лично.
9. октобар, 08:00
Пуковник Зентено Анаја покушава да испитује команданта читавих сат времена. Че је био везан на поду, а поред њега су била и два мртва тела његових сабораца. Ел Команданте је само ћутао.
9. октобар, 8:30
Током испитивања, требало је донети одлуку да ли ће Че живети. У Боливији смртна казна није постојала и сви су схватили да би Ел Команданте суђење искористио као одличну представу.
                                      Обраћање Че Геваре у УН у Њујорку 11. 12. 1964. године
9. октобар, 12:00
Саслушање је прекинуо телефонски позив. Родригез је изашао напоље, остављајући Чеа у соби. Добио је дигитални кôд „500-600“. „500“ је значило „Че Гевара“, „600“ — „елиминисати“.
9. октобар, 12:10
Родригез се обратио пуковнику Зентени: „Добијена је наредба да се ликвидира Че Гевара, али је он много кориснији жив, а погубљење без суђења није добро.“ Уследио је одговор: „Ово је наредба председника.“
9. октобар, 13:30
Родригез се вратио у просторију у којој је седео Че. Док су разговарали, стигао је хеликоптер са храном и опремом за војнике. Пилот је желео да фотографише Чеа.
9. октобар, 13:35
Заробљеник је изведен из школе. „Погледајте команданте, како лете птице“, рекао му је Родригез. Че се насмејао, али је одмах након тога поново постао озбиљан. И тако је настала чувена фотографија Че Геваре, само неколико минута пре него што је убијен.
9. октобар, 13:40
Родригeз је пришао Чеу. „Команданте, извињавам се, учинио сам све што сам могао.“
9. октобар, 13:45
Че Гевара је изнео последње жеље. Замолио је да његову пушку дају чувару који је добро поступао према њему. Поред тога, затражио је да пренесу Фиделу Кастру да ће ускоро видети победу револуције у Америци, а супрузи — да се поново уда и покуша да буде срећна.
9. октобар, 13:50
Родригез је изашао на трем и наредио нареднику Терану да пуца у Че Гевару, тражећи да му не пуца у главу већ у груди да би изгледало као да је погинуо у боју. Терано је ушао у собу с полуаутоматским карабином у руци. Водник је био видно нервозан. Почео је са речима: „Че, дошао сам да разговарамо…“ Али се он брецнуо: „Немој бити идиот, знам да си дошао да ме убијеш, али желим да знаш једно: убијаш човека.“
Одјекнули су пуцњи!
9. октобар, 14:00
Официри су ушли у собу. Боливијски командант Селсо Торелио је рекао: „Курвин сине, убио си толико мојих људи.“ Убрзо је стигао и хеликоптер. Убијеног Чеа већ је благосиљао католички свештеник.
Тело Ернеста Че Геваре окружено боливијским војницима у импровизованој мртвачници у Валеграндеу, 10. октобра 1967.
Леш је изложен и представљен јавности и штампи. Тело Че Геваре одмах је постало предмет ходочашћа. Неколико дана се решавало шта да раде са њим. Начелник Генералштаба боливијске војске генерал Овандо Кандија предложио је да се Че Гевари одсече глава, како би имали тачан доказ о смрти. Међутим, Родригез се супротставио следећим речима: „Генерале, ви сте начелник Генералштаба, не можете имати људску главу као доказ.“
На крају, одлучили су да се ограниче на отиске прстију. Доктор је лешу одсекао руке и ставио их у посуду са формалином, а остаци су сахрањени на ивици аеродрома.
Земни остаци чувеног Ел Командантеа ексхумирани су 1997. године и пренесени на Кубу.
Земаљско путовање Ернеста Че Геваре завршило се у Боливији у октобру те 1967. године, али то је био само почетак нове приче и новог живота Чеа — култног хероја и иконе поп културе, чији лик и дело су свима веома добро познати и данас, 51 годину после смрти.
***
Спутњик.рс

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...