СРБИ И СРБИЈА

Епископ тимочки Иларион (Голубовић) Новинар: Ђорђе Баровић Читав свет је суочен са пандемијом Цовид-19 вирусом. Коју поуку човечанство треба да извуче из ове пошасти? Пре одговора на Ваше питање желим да Вам захвалим на прилици да се овим путем обратим бројним нашим људима у дијаспори, да их поздравим и благословим, те и да захвалим за бројна доброчинства која су чинили за свој завичај и цркву. Заиста, човечанство се по први пут сусрело са пандемијом изазваном вирусом Цовид-19 у мери и на начин како смо сви сведоци. За врло кратко време вирус се појавио готово свим деловима света. Средства информисања и друштвене мреже, иако уносе много страха и панике и дезинформација, нису разлог за глобално ширење заразе, већ сматрам да су то пре омогућиладанашња средства саобраћаја, туризма и трговине по целом свету. Неке ствари се дешавају по Божијој вољи, а неке друге по Божијем допуштењу, а све бива по Божијем промислу. Овако верујући човек доноси закључке и расуђује о себи и догађајима који га ...

Вест да су амерички археолози на Светој гори, која је још од 9. века била недоступна за жене, на територији манастира Пантократор открили женски скелет шокирала је православни свет. Информација је најпре узета са резервом, али када је дефинитвно потврђено да је реч о  костима жене , почеле су да се развијају бројне теорије о томе ко би то могао да буде... Једна од верзија је да је реч о Јелени Страцимировић Немањић — супрузи цара Душана Силног. Због историјских података да је она неко време провела на Светој Гори, нагађа се да кости које су пронађене могу бити њене јер је на основу начина на који је сахрањена јасно да се ради о важној личности која потиче из утицајне породице. Царица Јелена је зиму 1347/1348. године провела на Светој Гори. Тако је Јелена ушла у историју као  прва жена која је ногом крочила на Свету Гору . Записи сведоче о томе да је све време ношена у носиљци како не би дотакла свету земљу. У носиљци је јела, спавала, вршила нужду... Она је...

Патријарх Лукијан је убијен а иако је у питању високи црквени великодостојник, тај злочин је деценијама прећуткиван, све до премијере документарног филма „Последњи карловачки патријарх Лукијан Богдановић“ Стефана Димитрија Димића, за који је сценарио написао Жарко Димић Ликвидација  патријарха Лукијана , последњег архиепископа карловачког и тада највишег српског црквеног великодостојника, у септембру 1913. године, била је припрема Аустроугарске за обрачун са Србијом и увертира у Први свјетски рат. Овим убиством Беч и Пешта покушали су да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава. Убиство је уједно и врло интересатно с аспекта криминалистике јер, у идетификацији тијела брутално ликвидираног патријарха учествовали су његов зубар, шнајдер и обућар. Патријарх Лукијан је убијен а иако је у питању високи црквени великодостојник, тај злочин је деценијама прећуткиван, све до премијере документарног филма „Последњи карловачки патријарх Лукијан Богдановић“ С...

Био сам у једном граду много пре него што се то догодило и у једном сну кад се обистинио! рецитовао и певао,био и пио давно,но што се вино наточило! *** А шта се може против љубави и града? Ко то може срушити човека кад на Истини стоји? Ко је јачи од ветра кад шапате бројиш? Ко то гаси ватре кад пламено збориш? *** И сад смо потврдили све што су снило Нека су, требаће за неке нове Људе И приче које се нису догодиле јер су се испричале. Ту треба тражити камен на којем Свет стоји. *** Био сам у једним очима пре но што су прогледале а одувек су ме виделе онаквог каквог нисам срео Али ако нема љубави како се све одиграло, све је вредело јер је болело а и горело! *** Бити дете или човек биће да је исто. И био сам у једном древном граду небеском по звању а ехо се чује у грудима и зато нас има! И опет сам у том граду пре но што сам хтео! *** Жика Ракић

Суково  је тада био женски манастир. Старешинску дужност вршила је игуманија Христина, а намесничку монахињу Параскева. Манастир је имао још четири монахиње и две искушенице, једног духовника – доброг старца Луку, Руса, чредног јеромонаха Илариона, такође Руса, слепог монаха Саву – музички образованог, и два искушеника Михаила, Чеха и Михаила Филиповића, као и два Руса, цивила и једног слугу. Послушник Михаило имао је послушаније црквењака и у исто време послушавао је  оца архимандрита Јустина , који је већ у то време преводио и писао Житија светих и служио свету Литургују готово сваки дан. Устајало се рано. У четири сата почињало је богослужење са полуноћницом, јутрењем и светом Литургијом. „Кад је била зима, заложили бисмо прво ватру“ – вели Михаило, што значи да је  отац Јустин  са протосинђелом Василијем Костићем још пре зиме 1945, односно 1944.године, прешао из Овчара у манастир Суково. Богослужење је завршено рано, тако да је доручак бивао у седам сати....

У Манастирима сакупљам покидане делове душе и сваки ми подари  мир ненаметљиво,нечујно некада одмах! Тако да и сећање одахне! Суводол има вековну бол која лечи чак толико да је страдање разумљиво и јасно одмерено. Буковом миомир ревности и људскости коју преврћем у себи довољно да ме опет доведе. Лешје светли дахом Светости а сваки Светитељ благи пример кога све мање дајем. Прошетам Студеницом кад изгубим храброст да стварност погледам бритко навлачим чизме кајања док мрзну Савине босе ноге. Липовац је јединствен зато што је створено увек јединствено јер свако од нас има заступника пред Богом. У Раваници мирно Врховном Команданту рапортирам: да нисам издан док пред Њим стојим.. Смисао је увек најтеже наћи зато је труд милости вредан а милост једина дужност! Одлазим често у Острог сваки пут кад се питам чиме ли сам добро задужио? Изнова се на Цетињу задивим Јовановом испосничком руком коју напуни пред сваки пост и зато будем сит...